Solarna energija
Sunce je nama najbliža zvezda, te је neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoložive energije na Zemlji. То je resurs koji je dostupan svima, nekima u većoj a nekima u manjoj meri, u zavisnosti od klimatskog podnevlja. Osim neposrednog zračenja koje greje Zemljinu površinu i stvara klimatske uslove u svim pojasevima, ovo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima.
Sunce kao fuzijski reaktor svake sekunde pretvori oko 600 miliona tona vodonika u helujim pri čemu se oslobađa ogromna količina energije koja se šalje u svemir u vidu elektromagnetnog, svetlosnog, toplotnog, rentgenskog i drugih vidova zračenja. Od ukupno 3,8×1026 W energije koju Sunce zrači u svemiru, Zemlja primi 1,7 ×1017 W (174 PW). Oko 30% primljene energije Zemlja reflektuje natrag u svemir, oko 47% zadrži kao toplotu, a oko 23% ide na proces kruženja vode u prirodi dok se ostatak "potroši" na fotosintezu.
Ukupna solarna energija apsorbirana u Zemljinoj atmosferi, okeanima i kopnu iznosi oko 3.850.000 EJ godišnje. Godine 2002., to je bilo više energije u jednom satu nego što je svet iskoristio u jednoj godini. Fotosinteza beleži oko 3.000 EJ godišnje u biomasi. Količina sunčeve energije koja doseže površinu planeta je ogromna, tolika da je u jednoj godini dva puta veća od svih Zemljinih neobnovljivih izvora ugljenika, nafte i prirodnog plina u kombinaciji koja će se ikad dobiti.
Dobijanje toplotne energije pomoću energije Sunca, danas predstavlja isprobanu tehnologiju za dobijanje električne energije.